Sistema - Ruska Borilačka Veština - Osnovni principi

9.6.2011 6:48

Prirodnost – to je sloboda rešavanja zadataka prostim pokretima tela uz mirno, staloženo stanje duha. To je tako prirodno kao što je npr.: popiti čašu vode, udahnuti i izdahnuti, prošetati po parku. Pri tome ne treba zauzimati nikakav stav niti ispuštati krike. Vi živite i dišete slobodno, punim plućima.

Osnovni principi

Prirodnost. Biomehanika čoveka je izuzetno bogata i oslanjajući se na nju, možemo rešavati veliki broj raznovrsnih zadataka. Čovekova priroda (njegova anatomija, fiziologija, psiha itd.) raspolaže neophodnim kvalitetima i parametrima, koji se mogu iskoristiti u borilačkim veštinama. Prirodnost – to je sloboda rešavanja zadataka prostim pokretima tela uz mirno, staloženo stanje duha. To je tako prirodno kao što je npr.: popiti čašu vode, udahnuti i izdahnuti, prošetati po parku. Pri tome ne treba zauzimati nikakav stav niti ispuštati krike. Vi živite i dišete slobodno, punim plućima.

Neprekidnost kretanja. Upravljanje masom tela u brzini kretanja pomaže nam da očuvamo neophodnu snagu pokreta. Pomeranje i druge radnje, koje se vrše po inerciji prethodnog pokreta, čuvaju neophodnu snagu i energiju čoveka. Izbegavanjem nepotrebnih prekida kretanja, to jest poštujući princip neprekidnosti kretanja, postiže se celovitost, lepota i efektivnost pokreta. Neprekidnost kretanja sprečava izlišan kako psihološki, tako i mišićni napor, dajući zauzvrat brzinu i snagu izvedenom pokretu, kao i pravac i smer.

Kretanje u pravcu primene snage. Pri snažnom dejstvu partnera neophodno je odrediti pravac u kome je usmerena snaga njegovog pokreta, brzinu pokreta, proceniti napor koji je potreban za zauzimanje pravilnog položaja svog tela u prostoru, za očuvanje svoje ravnoteže i kontrolu daljih akcija partnera. Uključujući se u kretanje partnera, i izjednačavajući brzinu svog sa brzinom njegovog kretanja mi preuzimamo inicijativu od partnera i dalju kontrolu ili neutralizaciju njegovih aktivnosti.

Osnovni pojmovi

Forma. To je jedan od najvažnijih pojmova, bez čijeg usvajanja je nemoguća pravilna primena bilo kog drugog elementa veštine "Sistema" M.V. Rjabka.

Pod formom se podrazumeva takav položaj tela i udova, koji doprinosi ne samo očuvanju ravnoteže tokom dejstva u odbrani ili napadu, već daje i mogućnost da sama forma izvodi aktivna dejstva.

Pravilno zauzeta forma odlikuje se pravim leđima, pravo postavljenom glavom, rukama koje se ne razbacuju tokom kretanja, nogama lako savijenim u kolenima ne čineći velike korake pri pomeranju tela. Posebno držanje po kome se majstori razlikuju od početnika, je upravo forma. Ali forma treba da bude prirodna, da ne izaziva naprezanje, da bude "udobna", pri čemu telo mora biti celovito.

Celovito telo - to je telo, koga mi uočavamo ne kao stsveukupnost glave, trupa i udova, već kao jednu celinu. Osećanje celovitosti svog tela je prilično složen koncept, kotji mnogima postane jasan tek kroz praksu.

Neophodno je naučiti decu da zauzmu formu u odnosu na partnera u stojećem položaju kao i na parteru. Razumevanje forme biće nepotpuno ako ne dodamo, da se ona ne odnosi samo na telo koje miruje već i na telo u pokretu i čak na telo koje je van oslonca.

Učenik, koji je uspeo da dostigne sposobnost da "održi formu", dobija nespornu prednost kako u radu sa jednim partnerom, tako i protiv dva i više partnera. Forma tela – to je još i lepota i ritmika kretanja, predstavlja osnovu za formiranje pravilnog držanja.

Stanje. Drugi osnovni pojam je "stanje". To je više psihički, nego fizički pojam. To je unutrašnji mir, sposobnost da se bez naprezanja shvate događaji oko sebe, spremnost da se u svakom momentu oceni situacija i preduzmu adekvatne mere, mada je ovo nedovoljno da bismo objasnili, šta pod pojmom "stanje", podrazumevaju ljudi koji se ozbiljno bave veštinom "Sistema".

"Stanje" – to je i sposobnost da se fizički priberemo kad nam se čini da više nemamo fizičke snage, i da produžimo boj isključivo dejstvom volje.

"Stanje" - to je veština pravilnog suprotstavljanja snažnim i neočekivanim udarima protivnika, koristeći svu tehniku kojom raspolažemo, ali dejstvujući automatski, ne svatajući pritom na koji način je izvedena ta ili druga zaštitna radnja, tj. podsvesno.

"Stanje" je teško shvatiti, ono se može osetiti i može se okarakterisati kao sveukupnost osećanja. Istovremeno, "stanje" je takva sveukupnost osećanja koja ima praktičan značaj ne samo u sportskoj sali ili u realnom sukobu, već i u običnom životu.

Disanje. Važno mesto u "Sistemi" zauzima disanje. Njega možemo razmatrati, najpre, kao fiziološki postupak kojim se naša krv obezbeđuje kiseonikom, bez koga je u principu život nemoguć. Osim toga, disanje se može posmatrati i kao sastavni deo pravilnog kretanja – otuda je moguće i potrebno učiti disanje. U suprotnom se brzo umaramo, nemamo snage za udar, gubimo samopouzdanje.

Osnovni oblici disanja:

• površno
• duboko
• usporeno
• s kontrolisanom zadrškom

Veština pravilnog disanja uči se praktično u svim sistemima borbe. U početku učenik uočava odnos između fizičkog umora i disanja. Na primer: posle niza fizičkih vežbi na treningu, svako se našao u situaciji u kojoj bi mogao nastaviti dalje, ali "nema dovoljno daha." Kako sačuvati dah? Kako uhvatiti dah, kada je njegov ritam beznadežno narušen? Kako pravilno disati pri različitom vežbama? Ovo je potrebno naučiti, i sa učenjem treba početi od predškolskog uzrasta.

Postoje mnoge vežbe kojima se razvija sposobnost pravilnog disanja u različitim situacijama: u stojećem položaju i tokom rada, sedeći ili ležeći. Psihičko stanje je veoma tesno povezano sa disanjem. Možete se "gušiti od besa", "zaustaviti dah od užasa", "zevati od dosade ","uzdahnuti od tuge" ili kada ste preplavljeni osećanjima itd. Svaki pažljiv čovek tokom svog rživota obraća pažnju na to kako se menja njegovo disanje, u zavisnosti od njegovog emocionalnog stanja. Veština kontrole disanja pomaže nam da održimo stabilno psihičko stanje u teškoj situaciji i da se izborimo sa stresom.

Ravni i ose. Koncept ravni pomaže nam da objasnimo kretanje čoveka koji se štiti od prepreka na koje nailazi, predmeta, idr. Ako se neki predmet kreće u ravni, da bi se zaštitili od njega treba postaviti svoje telo tako da se ono nalazi u ravni kretanja tog predmeta . Već sam taj položaj tela smanjuje mogućnost ukrštanja putanje tela i predmeta i može sprečiti njihov sudar.

Učenici se tokom obuke prvo obučavaju za kretanje po prostim a zatim i po složenijim šemama kao npr: kada se ravni smenjuju po nivoima, pravcima, kada se primenjuje više ravni.

Pojam osa koristi se da bi se objasnilo međusobno kretanje dva partnera kao i za objašnjavanje nelinearnog (kružnog) kretanja jednog pojedinačno posmatranog partnera. Da bi ovo ilustrovali, navešćemo mali primer. Veoma je teško proći kroz veliku gomilu ljudi koji nam dolaze u susret, ako se krećemo pravolinijski - nemamo dovoljno fizičke snage. Ali je potpuno izvodljivo krenuti napred, zaobilazeći onoga koji nam ide u susret rotacijom tela oko ose. "Sistema" je postavljena na principima koji imaju duboko značenje.

Ovde nije potrebno pamtiti i uvežbavati desetine tehnika. Tokom obuke potrebno je naučiti telo da "misli", da traži najbolji način za rešavanje postavljenog zadatka. Nakon toga, samo telo će, po automatizmu principa svoje biomehanike, pravilno odgovoriti kada se nađe u nekoj kritičnoj situaciji.

Ne napreži se, ne napreži druge, ne dozvoli da te naprežu.

http://www.systemaryabko.ru/

 

Autor Igor Valentinovič, prevod teksta preuzet iz arhive sajta Vidovdan.

Add comment