Brinu vas udarci?
25.9.2011 15:05Imam utisak kao da je prošlo 100 godina otkako sam bio u Londonu na seminaru Martina Vilera - kako vreme leti! Jedna od tema o kojima je bilo reči bili su udarci, i kao što i sami znate, kao tema su toliko široki da smo za vreme trajanja seminara uspeli da tek malo zagrebemo površinu.
Najinteresantnija misao koju sam čuo od jednog od učesnika (za koga mislim da je bio ili iz druge veštine ili mu je koncept udaraca bio prilično stran) bila je: "Da" li mislite da postoji mogućnost unutrašnjih oštećenja?"
Ovo pitanje me je prenelo u period kada sam se i sam upoznavao sa udarcima u Sistemi i podsetilo me na sopstvene nedoumice koje sam tada imao. Po mom mišljenju, pitanje je sasvim validno, iako je moj stav malo napredovao kako je vreme prolazilo.
Pretpostavljam da je većini ljudi ideja o udarcima u sopstveno telo (od strane druge osobe) u cilju boljeg razumevanja udaraca i načina njihove apsorbcije prilično čudna, te da mogu reći: ''Kako možete da radite tako nešto a da se ne povredite?''.
Znam da i većina moje sopstvene familije misli da sam prilično čudan kada pričam o tome... Za vreme mog bavljenja karateom radili smo na čeličenju organizma, primanje udaraca je izgledalo kao ono u Sistemi, ali je u suštini bilo totalno drugačije. Stvorio sam snažnu volju koja mi je omogućila da izdržim jaku silu usmerenu na svoje telo, bez mnogo razmišljanja o tome kako da se nosim sa udarcima u cilju izbegavanja povrede – površinska oštećenja i modrice bile su normalna stvar.... Sve se vrtelo oko forsiranja sebe da se nosim sa tim koristeći prvenstveno snagu mišića, često se pitajući postoji li neki bolji način od tog.
Posmatrajući kako je ljudsko telo sačinjeno, ne možete da se ne divite njegovoj konstrukciji, tome kako se sve savršeno uklapa, i kako koža, mišići i skelet štite vitalne organe ispod sebe. Organizam je izgrađen kao oklop, i u sadejstvu sa mozgom (koji je sam po sebi jednako dobar sistem zaštite) rezultuje efikasnim odbrambenim mehanizmom, koji, ako se pravilno koristi može pružiti zaštitu od zastrašujućih udaraca.
Kada pogledate presek ljudskog torza i vidite koliko su u stvari organi blizu površini, morate se zapitati kako to da toliko tanak sloj mišića uspešno štiti nešto toliko krhko. Suočavanje sa sirovom silom koja dolazi iz pesnice ili štapa nije nerealno sve dok se primenjuju principi kao što su disanje i neprekidno kretanje.
Učenje apsorbcije udaraca nije lako. Takođe, tu je i psihološki momenat na kojem se mora raditi od samog početka. Razlog zbog kojeg je čovek na seminaru postavio pitanje ''Da li mislite da postoji mogućnost unutrašnjih oštećenja?'' može biti strah nastao nerazumevanjem, kao što se plašimo mnoštva stvari koje ne razumemo ili se ranije nisamo sretali sa njima.
Mislim da je, osim aspekta štete (povreda), jedina druga misao koja vam može prolaziti kroz glavu ta da li će vas udarci boleti. To je momenat gde Sistemaši pomažu jedni drugima ne samo da se pripreme za udarački deo treninga, već i da se oporave jednom kada se on završi.
Nije na meni da kažem postoji li verovatnoća povrede od udarca, jedino što mogu da kažem je da ja lično nisam osetio nikakve loše efekte; u par navrata sam imao malo modrica, ali to je bilo na početku bavljenja Sistemom – od tada ništa.
Iako se Ruski Sistem bavi udarcima u (skoro) sve delove tela, akcenat je na grudima i abdomenu te je i u ovom tekstu njima posvećeno najviše pažnje. Ukoliko još jednom pogledate presek torza, primetićete da su organi strašno blizu površine, te se kao logično pitanje nameće: kako je moguće koristiti samo spoljni zaštitni mišić, disanje i kretanje u cilju apsorbcije udaraca?
Dobro pitanje. Sistema je sama po sebi spor proces razumevanja načina na koji vaše sopstveno telo funkcioniše, i da budem iskren, najveći deo ovog saznavanja je na vama – eksperimenstisanje sa kontrolom disanja, manipulacija i kontrola različitih grupa mišića, i u zavisnosti od toga kako želite da se nosite sa udarcem, uključivanje i kretanja.
Većina instruktora udarce deli prema ciljevima, odnosno njihovom karakteru – na površinske udarce, udarce u mišiće i udarce u organe. Ova podela zasnovana je na njihovoj dubini, međutim budući da se većina vitalnih organa nalazi tik ispod površine, mislim da je najbolje da pričamo o tome kako telesna težina pojedinca, njegova snaga, distavca i uglovi udaranja utiču na sam udarac. Površina kože relevantna je samo toliko što različita doza primenjene sile izaziva različite reakcije na njoj. Površinski udarac izgleda kao najlakši za rad, bar što se tiče onoga kome je usmeren, i obično se koristi u sadejstvu sa drugim pokretima, npr. kao prethodnica bacanju, dok udarci u mišiće više imaju ulogu ''podstrekača'', sredstva za prinudu. Recimo, ako ste u bliskoj borbi i vašeg protivnika je teško kontrolisati udarci u mišiće će ga prilično brzo dovesti u red. Udarci u organe su po meni osmišljeni kao ''zaustavni''; penetracija sile je najdublja i može biti najopasniji vid udarca, tim pre što u pojedinim slučajevima potpuno ''gasi'' protivnikovo telo.
Suočavanje sa svakim od ovih tipova udaraca u nekim slučajevima zahteva specijalne more, naročito ukoliko smo uhvaćeni izhnenada. Površinski udarci najčešće mogu biti parirani dobrim kretanjem u cilju njihovog skretanja, najčešće u samom pravcu udara, pri čemu je opuštenost mišića (tela) ključni faktor.
Udarci u mišiće često zahtevaju opuštenost organizma radi razlaganja sile udarca u raznim pravcima; ponekad je najbolje rešenje pustiti udarac unutar tela iako to predstavlja psihološki izazov i može biti vrlo neprijatno, međutim uglavnom ćete biti u mogućnosti da se oporavite pomoću disanja. Duboki udarci u organe zahtevaju usaglašenije disanje radi "odnošenja" efekta udaraca van tela (govorimo o udarcima u abdomen). Moguće je stvoriti neku vrstu balon efekta koristeći spoljašnje stomačne mišiće uz istovremeno povećanje zapremina abdomena. U tom slučaju, pri udarcu stomak se deformiše nalik na loptu koja udara u tlo, i moguće je brzo se povratiti uz pomoć disanja. Ovaj sistem će vas prilično sačuvati i od najtežih udaraca. Kako se sve to dešava bez negativnih efekata po naše telo je prava misterija (za autora teksta, prim. prev.), ali sve što mogu da kažem je da funkcioniše!
Priprema za udarce istovremeno gradi i vašu fizičku i psihološku snagu kroz vežbe pozicioniranja pesnica, vežbe guranja pesnicom, kombinovanih pritisaka na telo, masažom tela pomoću pesnica i grupnih masaža (pesnicama). Sve to se radi u cilju formiranja odgovarajućeg stava o primanju udaraca, bez dopuštanja negativnim faktorima (egu, npr.) da se umešaju.
Zajednički rad u okviru grupe takođe potiskuje ego i pomaže svakom pojedincu da ukloni preteranu tenziju unutar organizma. Postizanjem opuštenosti uma i tela mnogo bolje ćete primati udarce i biti u mogućnosti da nastavite da radite ukoliko za tim postoji potreba.
Važno je shvatiti da niko od nas nije supermen i da naravno i dalje oseća bol, ponekad se i povredi, ali uživa u osećaju blagostanja nakon udaračke sesije. Udarci u telo uvek me učine totalno opuštenim ali istovremeno i živim. Uklanjajući sav stres i tenziju koju nosim unutar mišića, istovremeno ih uklanjam i iz uma.
Udarci su jedna od onih tema koje je veoma teško objasniti u jednom kratkom blog postu, ali sve što mogu da kažem je da vas uče jako mnogo o vama samima i da je jedini način da ih razumete njihovo praktikovanje.
Autor Steve Wildash, link ka orginalu Wondering about strikes
Prevod Dušan Dopuđa, Sistema klub Hrast
Add comment