Istorija borenja kod Slovena i nastanak Sistema u Rusiji

12.2.2011 15:24

Stvar je u tome da je mnogo lakše naučiti nekoga da puca iz pištolja nego biomehanici; psihološko opterećenje upucati čoveka je mnogo manje nego udaviti ga ili rasporiti licem u lice. Vatreno oružje je postalo vrlo popularno pošto je omogućilo stvaranje instant vojnika. U ovom istorijskom momentu veština je preneta u stare porodice koje su ostale verne drevnim Slovenskim borilačkim tradicijama. U istom periodu i Pravoslavna crkva pomaže očuvanju Sistema.

SISTEM svojim korenima doseže do najstarijih vremena postojanja ljudske zajednice. Kod posmatranja društvenih pojava Slovena, u modernoj nauci se načešće koristi podela na: 

1. Plemenski period 
2. Severni period 
3. Istočno/Južni period 
4. Zapadni period 
5. Globalni period 
6. Univerzalni period 

Plemenski period podrazumeva vreme pre nastanka pisane istorije, kada su borbene igre i ples bili konstantno praktikovani, naročito prilikom praznika i raznih ceremonija. Ova veština, koja je predak današnjeg Sistema je prenošena sa oca na sina i od detinjstva do kraja života unapređivana u celom plemenu.

Između šestog i desetog veka borbeni sportovi su pod različitim uticajima usled konstantnih napada na Slovene sa severa i zapada. Učenjak po imenu Prokopij Caesarean zabeležio je da su istočni Sloveni neustrašivi borci, vrlo vešti u bliskoj borbi. Tokom istog perioda gotski istoričar Jordan takođe piše o Slovenima kao hrabrim ratnicima. 

U ovom periodu možemo povući paralelu između kulture borenja kod Kineza i Slovena. Kinezi su poštovali svog sveca Bodhidarma-u, zaštitnika boraca.

Sloveni su istovremeno imali Boga po imenu Perun, koji je bio simbol ratnika. Borbene igre i takmičenja koja su održavana Perunu u čast direktno su dovela do stvaranja slovenske škole borilačkih veština. Efektivnost ove škole borenja višestruko je dokazana u boju (Mstislav Izazivač protiv princa Redidia, Nikita Kozhemiaka protiv Herkula iz naroda Pečeneg). Važno je naglasiti da su ovi sportovi praktikovani bez individualnog kompetitivnog elementa kao cilja, već zarad opšte dobrobiti plemena i zbog proslave. 

Takođe kao i kinesko borenje tog vremena, koje je bilo zabranjeno od strane vlasti u nekim periodima istorije, i ruska borilačka veština je negirana, ovaj put od strane religioznih grupacija. Religijska zabrana, ipak, nije mogla da iskoreni tradiciju i spreči dalji razvoj borilačkog sistema. Baš suprotno, tokom religijskih praznika hrabri ratnici su nastavili da se takmiče u igrama "Borba zidova", na ledu, Rusko pesničenje, borenje motkom i druge veštine sa oružjem.

Drugi period uticaja na razvoj slovenskog borenja u Rusiji, poznat kao Severni period trajao je od devetog to trinaestog veka. Tokom ovog perioda, sa razvojem metalurgije, došlo je do velikog razvoja u tradiciji ruske borilačke veštine. Ratnici su usvojili nošenje oklopa, šlema, posebno oblikovanog štita i dugog pravog mača. Ova evolucija je direktna posledica napada neprijatelja sa teritorija zapadnih i severnih naroda. Potreba za adaptiranjem ovoj pretnji dovela je do stvaranja fleksibilne borbene taktike, kako u pripremi tako i u upotrebi. 

Tokom trećeg Istočno/Južnog perioda, izloženost uticaju istočnjaka, Mongola i Tatara dovela je do izmene u stilu naoružavanja. Mač postaje kozačka Šaška, koja je pola mač iz 14 veka a pola kao sablja iz 17 veka. Štitovi postaju okrugli a oklop dobija istočnjačku formu. Razvijeno je i specijalno kozačko oružje koje je bilo izuzetno smrtonosno za napadače sa istoka "Nagaika" (nagajka, kratki bič punjen olovom). Do ovog uticaja je došlo direktnim sukobom kozaka (polu-nomadski borci sa granica Rusije) i Zlatnom Hordom koju je vodio Džingis Kan. Četiristogodišnja okupacija Rusije od strane horde ostavila je traga i na Slovensku borilačku tradiciju. 

To što se sa borbenim sistemom dešavalo tokom okupacije, bila je evolucija, a ne adaptacija i usvajanje stranih doktrina. Na primer slovenski mač, "jar" predstavljao je životnu snagu, to jest njenu manifestaciju. Smatrajući sebe naslednicima Dažboga, boga sunca, živeli su po solarnom kalendaru i u borbi koristili svoju "jar" (odatle kažemo za nekoga da je razjaren kada u konflikt ulazi sa velikom energijom) energiju ili snagu, koja se manifestovala u solarnom pleksusu. U istočnim borilačkim tradicijama, unutrašnja energija (ki ili či) ima takođe tačku fokusa koja je locirana u donjem delu stomaka (dantien). Ljudski bioritam kod istočnjaka prati lunarni ciklus. Bez obzira na ove razlike, koegzistencija je vodila ka razumevanju neprijatelja. Da bi se odbranili, moramo poznavati neprijatelja. U ovom periodu, mnogo korisnog znanja je stečeno, sačuvano i ugrađeno u borilački sistem. 

Na početku sedamnaestog veka, ovaj period donosi postepen rast Zapadnog uticaja, pa je i nazvan Zapadni Period. Proporcionalno uticaj orijentalnih stilova postepeno opada. Konstantno usavršavanje vatrenog oružja neizbežno je dovelo do ekskluzivnosti ruske borilačke veštine. Stvar je u tome da je mnogo lakše naučiti nekoga da puca iz pištolja nego biomehanici; psihološko opterećenje upucati čoveka je mnogo manje nego udaviti ga ili rasporiti licem u lice. Vatreno oružje je postalo vrlo popularno pošto je omogućilo stvaranje instant vojnika. U ovom istorijskom momentu veština je preneta u stare porodice koje su ostale verne drevnim Slovenskim borilačkim tradicijama. U istom periodu i Pravoslavna crkva pomaže očuvanju Sistema. 

Interesantno je napomenuti da su u zapadnoj Evropi, musketari bili odvojeni od kopljanika, što je za rezultat imalo veliki hendikep u toku bitke; jedna grupa boraca je imala samo ofanzivna a druga samo defanzivna oružja. Za ruske borce, čiji trening je bio baziran na prirodnim pokretima, svako oružje je bilo upotrebljivo za napad na bilo koju tačku neprijatelja. Ovaj period je učvrstio ekskluzivnost ruske borilačke veštine. Pored vatrenog, ruski borci imali su ceo niz različitog oružja; kasnije nazivanih "časno oružje", koje su preferirali više od vatrenog oružja. Stara izreka Suvorova *) kaže: "Metak je za budalu, bajonet za dobre momke". Ova izreka odražava važan taktički cilj borbe - kretanje koje brzo prelazi na borbu prsa u prsa, gde ruski borci poseduju značajnu prednost.

Peti period, poznat kao Globalni, počinje u prošlom veku sa događajima oko Oktobarske revolucije i uvođenja boljševičkog režima. Tokom njihove vladavine, uporno su pokušavali da sprovedu represiju nad svim nacionalnim izvornim metodama borenja. Vezano za to stvaraju grupu (formirao je lično Staljin) sa zadatkom da razvije sistem borenja i nacionalni sport koji će ujediniti Sovjetski Savez u jednu borbenu tradiciju i jedan nacionalni sport. Taj sport bio je SAMBO. Zahvaljujući uticajima stranih "trikova", Sambo uskoro postaje puki zbir tehnika bez višeg nivoa dubine i supstance. Na višim instancama u okviru vojske, među elitnim borbenim jedinicama specijalnih namena SPETSNAZ, ruska borilačka veština opstaje u praksi i dalje se razvija kroz prizmu biomehanike i psihofiziologije (Opstanak u ekstremnim uslovima znan kao "Borbeni Sambo Spetsnaz"). 

Globalni period uticaja utiče na prirodu borenja tokom prošlog 20-tog veka. Tako, oružja koja usvajaju ruski borci postaje AK47 (Kalašnjikov) opremljen bajonetom, pre toga SKS puška a još ranije karabin. Tu su i specnož (nož/bajonet specijalnih jedinica), alati za ukopavanje (ašovi), noževi za bacanje, vojni pojasevi (za vezivanje ili korišteni kao bič), pištolji, mač, sekira... Mnogi ratovi i bitke prošlog veka predstavljaju užasno svedočenje efektivnosti i dugotrajnosti ruske borilačke veštine; njeni čuvari, treneri i elitni operativci specijalnih jedinica, ređali su uspeh za uspehom. 

Univerzalni period nosi fizičku kulturu na sledeći, viši nivo, vraćajući totalnu autonomiju u ruke i umove svakog čoveka. Cilj je probuditi slobodu i majstora u svakom od nas. To može biti postignuto samo kroz sistematsko usvajanje veštine taktičke i borbene veštine, kao i zdravlja i kondicije u okviru racionalne svesti. Za rusku borilačku veštinu ovo vreme donosi nove uticaje i dalji razvoj. Proces globalizacije kao i raspad Sovjetskog Saveza omogućavaju i narodima van slovenskih prostora da se upoznaju sa njom. Istovremeno prepoznaju se i različite interpretacije, implementacije i škole u razvoju ruskog stila borenja. Najistaknutiji nosioci su: 

1. Systema RMA (Russian Martial Art) čiji su najviši majstori Mikhail Ryabko i Vladimir Vasiljev.
2. Stil A. A. Kadočnikova
3. R.O.S.S. (РОСС - Российская Отечественная Система Самозащиты) čiji je osnivač general Alexander Retjunski... 

Manje poznati u svetu su: Severna škola, Ruski Stil (ovaj izraz je često sinonim za Sistem), Sibirski Vijun i druge tradicionalne škole. Važno je reći da ove škole nikako ne isključuju ili potiskuju jedna drugu. Situacija je upravo obrnuta, postoji aktivna saradnja, a razlike se svode najčešće na ličnu interpretaciju instruktora, koja se često razlikuje više kod dva instruktora istog stila nego između samih stilova. Skot Sonon u vezi sa ovim kaže: "Svi smo braća i sestre. Svi imamo svoje tendencije i posebnosti... ali treba međusobno da se podržavamo, učimo jedni od drugih i rastemo jedni sa drugima. To je ona fleksibilnost i sposobnost adaptacije koji je Sistem dovela do ovog stepena savršene jednostavnosti i naviruće slobode. 

A.A. Kadočnikov kaže: "Jedan od kriterijuma uspeha učitelja je intuitivni osećaj perspektive. Perspektive sata, dana, godine, decenije." Ova rečenica možda najbolje odražava osobinu Sistema da je uvek u skladu sa vremenom. Negovan je u peroidima mnogobožačke religije, prodora hrišćanstva i komunizma. Po prenošenju na zapad, prvo u Kanadu a zatim i Ameriku, Nemačku, Švajcarsku, Australiju i tako dalje, instruktori Sistema druge narode pored smrtonosnih tehnika samoodbrane upoznaju i sa slovenskih duhom i Pravoslavljem.

Kratak istorijat Sisteme (Система ruski ili Systema engleski)

SISTEM kao borilačka veština nastao je u 10. veku na prostorima bivšeg SSSR-a kao odgovor na mnoštvo borilačkih veština i stilova koji su prodirali sa istoka a sa sobom su nosili breme filozofije i formalnosti, koje se često nisu mogle uklopiti u život i naći primenu, te su stoga samo otežavale primenu istih disciplina. Razvijajući SISTEM do današnjih dana pod uticajem različitih uslova i napada s kojima su se sretali, ruski ratnici stvorili su stil borbe koji je kombinacija jakog duha i izuzetno jasne i prilagodljive taktike. 

Od 1917. godine kada je nova vlast zaboravila sve tradicionalno i nacionalno, ova borilačka veština gotovo se ugasila. Ipak shvativši prednost ruskog sistema, sovjetska armija ga je usvojila kao redovni deo obuke svojih elitnih jedinica SPECNAZ. Jedan od vodećih poznavalaca sistema, Vladimir Vasiljev, čija je metoda najizučavanija kod nas je bivši instruktor SPECNAZ jedinica. Kao i njegov učitelj Mihail Rjabko koji je aktuelni komandant antiteroristicke taktičke grupe u Moskvi, imao je priliku da svoju veštinu prekali u ratnim uslovima.

A. A. Kadočnjikov - životna priča

Naravno, istorija stvaranja Stil Kadočnjikova sastoji se od iskustva prethodnih generacija njegove porodice kao i njegovog ličnog iskustva. 

A.A. Kadočnjikov je rođen u Odesi, u porodici vojnog pilota. Pre drugog svetskog rata porodica se seli u Kuban. Prvo iskustvo u borenju (rukopašni boj ili hand to hand combat) Aleksej je dobio od oca, a ovaj opet od svog oca koji je bio odlikovani Vitez Krsta Svetog Đorđa. To odlikovanje je najveća počast koju je mogao dobiti vojnik u vreme prvog svetskog rata i građanskog rata, i to ako je konstantno bio nagrađivan za hrabrost i herojstvo. 

Tokom srednje škole bio je aktivno uključen u različite van nastavne aktivnosti kao što su radio, avijacija i slično. To mu je dalo korisna znanja za kasniji život i u mnogome predefinisalo njegovo buće zanimanje. 

Sledeći važan izvor znanja vezanih za ovu temu je školovanje u Vazduhoplovnoj školi i Specijalnom Trening Centru. Njegovi učitelji su bili ljudi koji su dobro znali svoj posao - oficiri sa ogromnim iskustvom iz borbenih operacija. Oni su prenosili svoja znanja na mladog oficira, a dobar deo obuke je bio vezan za borenje. 

Sledeća na redu je bila služba u Specijalnim Jedinicama, gde je kao mladi oficir primenjivao prikupljena znanja. 

Kadočnjikov se zatim 1962 godine povlači iz vojne službe i završava inženjersko škololovanje na Politehničkom Institutu u Krasnodaru. Sva ova iskustva su doprinela da A.A. Kadočnjikov kroz svoju interpretaciju radi na daljem razvoju Ruske Borilačke Veštine, kako naučno tako i kroz treniranje drugih. 

1982 godine popunjava predavačko mesto kao specijalista za mehaniku na Krasnodarskoj Vojnoj Inženjerskoj Školi. Sve ove godine on radi na promovisanju Sistema.

Sistem Kadočnjikova

je sredstvo za svakoga da otkrije svoje potencijale i njihovu punu realizaciju. U mnogome pomaže razvoju, usavršavanju i korištenju kapaciteta tela i uma, tako dajući maksimalne performanse u datoj situaciji u zadato vreme. Sistem učenicima daje neprocenjivo znanje za realne situacije, uči ih kako da izbegnu krizne situacije predviđajući opasnosti, kako da iskoristite spoljne sile u kriznim situacijama umesto da im se opirete. 

Sistem je integralni deo Ruske kulture i čovek je njegov prirodni nosilac i čuvar. U Sistemu se uči istorija, filozofija, ljudska anatomija, psihologija, fizika, mehanika, biomehanika, geografija, medicina i slično. što na prvi pogled izgleda udaljeno i nevažno. Osoba koja je postala majstor Sistema počinje da se oseća bolje u životu prihvatajući da je deo univerzalnog sveta. Sistem je algoritam univerzalnih pokreta baziran na čvrstom znanju biomehanike koje je opisano od strane čuvenog naučnika N.A. Bernštajna. Osoba koja ima majstorsko poznavanje sistema biće sposobna da izabere pravi pokret od mnogih mogućih bukvalno bez trošenja vremena da o tome promišlja, pokret koji idealno odgovara fizičkom stanju date situacije u datom momentu. 

Osoba postaje sigurna u sebe, svojih mogućnosti da se nosi sa svime što može da iskrsne. Postaje svestan sopstvene snage i kao rezultat nema potrebu da demonstrira svoju superiornost nikome pa ni sebi, u raznim sportskim događajima biva zamenjena unutrašnjim samopoštovanjem. 

A.A. Kadočnjikov: Borilačka veština je oružje nevidljivo dok se ne upotrebi i ne može se oduzeti čoveku za ceo život. 

Razlike Sistem A.A. Kadočnjikova se od drugih poznatih borilačkih veština razlikuje na više načina: 

1. Ekonomija pokreta u svakom trenutku. Ljudi trenirani u Sistemu nisu profesionalni sportisti što znači da je njihov potencijal niži u startu. Pomenuta ekonomija omogućava im da postignu isti rezultat savlađujući protivnika:

a) oštećivanjem njegovog tela (izčašenja, frakture, uganuća i sl.) 
b) imobilizacija protivnika (davljenja, gušenja, vezivanja) 
c) dovođenje u stanje promenjene svesti (nokaut, potres mozga i slično) 

2. Nema potrebe za fiksnim vežbama, katama i slično, nema beskonačnih ponavljanja istih pokreta (bez dosadne monotonosti)

3. Nema rituala (nema psiholoških blokada tokom treninga)

4. Specijalne sale nisu potrebne, radi se svuda i po svakom vremenu

5. Bez specijalnih uniformi (svakodnevna odeća je dovoljna)

6. Nema stepena ni pojaseva (svako sebi bira stepen majstorstva)

7. Nema takmičenja (najbolje moguće takmičenje je život sa svojim bezbrojnim kolizijama) 

Godine 1995 u Krasnodaru u Rusiji škola A.A. Kadočnikova je otvorila svoja vrata svim ljudima zainteresovanim za nasleđe Ruske Borilačke Veštine. Civilni odeljak škole radi sa svim zainteresovanima za Sistem. Sva godišta i polovi su dobro došli.

Add comment