Putem kojim voda teče

26.1.2012 7:50

"Sistema - borilačka veština i kondicioniranje": Intervju sa Vladimirom Vasiljevim, direktorom i glavnim instruktorom škole Ruske Borilačke Veštine u Torontu i ujedno glavnim instruktorom Sisteme van Rusije.

Vladimir je rođen u Rusiji (1958) gde je prošao intenzivnu obuku vrhunskih instruktora specijalnih jedinica. Tokom deset godina službe u Specnaz učestvovao je u tajnim operacijama visokog rizika i ratnim misijama. Bio je i trener padobrancima, interventnim timovima i elitnim telohraniteljima. Preselio se u Kanadu, i tamo 1993 godine osnovao prvu školu Ruske Borilačke Veštine van Rusije.

Gospodine Vasiljev, gde ste učili Rusku Borilačku Veštinu Система?

U vojsci sam naučio dosta, a zatim sam puno trenirao sa mojim glavnim instruktorom Mihail Rjabkom, pukovnikom specijalnih jedinica u ruskoj armiji. Jedno vreme smo radili kao kolege u vojsci, i u međuvremenu puno trenirali. Pre Sisteme, trenirao sam karate i boks. U Rusiji nije postojala velika razlika među stilovima, to jest podela na stilove. Sve se uglavnom odnosilo na korištenje ruku i nogu (smeje se). Učestvovao sam i na takmičenjima i dosta dobro prolazio. Kada sam došao u vojsku shvatio sam koliko god da je karate efektivan na takmičenjima, po meni nije toliko dobar u realnoj borbi. Otkrio sam da je Ruski Sistem mnogo efektivniji za sukobe. Tada sam počeo da ga učim intenzivno.

Zašto mislite da je Ruski Sistem efektivniji od na primer karatea, u borbi na ulici?

Sistema je pokretljivija. Spremni ste momentalno. Ne postoje forme i šabloni po kojima morate da se pripremite (zauzmete stav, gard i.t.d.) U Ruskom Sistemu naučio sam kako da se krećem, umesto da sam učio pojedinačne tehnike. Tehnike se uče korak po korak, prateći određene šablone, i tada to postaje stil. Ruski Sistem se fokusira na pokret (kretanje).

Zar nisu tehnika i mnogobrojna ponavljanja te tehnike neophodni da bi borac postao efikasan?

Na određenom nivou ste u pravu; dobro je ponavljati određene pokrete iznova i iznova. Ali ako želite dublje razumevanje života (i borenja), treba da vežbate način na koji se krećete, a ne određene šablone. Tehnike su u neku ruku iluzija, zato što su sve tehnike bazirane na pretpostavci da vam je telo zdravo. Na primer, ako vežbate grepling, preptostavka tehnika je da su vam obe ruke funkcionalne. Ali šta ako imate povredu, ako vam je jedna ruka ranjena? Šta ako vam je jedan prst iščašen? Tada više ne možete da koristite naučeno napamet. Tehnike neće biti upotrebljive.
Ako naučite kako da se krećete, prestaje da bude bitno koji deo tela koristite. Pokreti se oslanjaju više na intuiciju, a ne na to šta i kako ste vežbali i memorisali.

Kako se intuicija i prirodan pokret razvijaju u vašoj metodici treninga?

Svako je talentovan, a prirodan pokret je jednostavno najkraći put ka efikasnom rešenju. to je poput vode koja teče. Ona uvek nađe put. Taj put ne mora uvek da bude fizički najkraći, već pravi put. Voda teče naokolo putem najmanjeg otpora. Isto je sa prirodnim pokretom; teče da nađe najefektivniju putanju.

Za svaku situaciju reakcija može biti drugačija. To je razlog zašto je beskorisno memorisati šablone, zato što su mogućnosti u životu bezbrojne, i ne možete biti spremni za svaku pojedinačnu stvar. Zato je bolje da se krećete na prirodan način, ne samo fizički već intuitivno.

Koliko dugo ste služili u vojsci?

Standardni vojni rok u rusiji mi je bio dve godine. Potom sam počeo specijalizaciju u oblasti. Posle redovnog vojnog roka nastavio sam još 10 godina, u specijalnim jedinicama Specnaz.

Da li ste bili učitelj u specijalnim jedinicama tokom tih deset godina?

Obučen sam za specijalca, a s vremena na vreme dobijao sam grupe koje sam ja obučavao. Sve je to išlo istovremeno: Mene su obučavali, ja sam obučavao druge, i izvršavao sam borbene zadatke.

Zašto ste napustili vojnu službu?

Perestrojka u Rusiji 1985-te donela je mnogo promena. Neke grupe u okviru vojske su se zatvarale, i u tom momentu otvorio se prostor za napuštanje. Želeo sam da odem iz Rusije i putujem neko vreme, što sam i uradio. Završio sam u Kanadi gde sam upoznao sadašnju suprugu Valeriju, koja je već bila kanadska državljanka. Kada smo se venčali ostao sam u Kanadi, i sada imamo troje dece.

U Kanadi sam otvorio školu; zato što je to bila stvar koju sam znao da radim. A i bio mi je potreban posao da izdržavam porodicu. Krenulo je sa malo treninga i nekoliko momaka u sali. Kada su ljudi videli šta sve mogu, ohrabrili su me da pokrenem školu. Krenuo sam sa nečim što je malo, i tada se razvilo i poraslo. Uskoro će biti proslavljena i petnaestogodišnjica.

Zbunjuje me kako Ruska Borilačka Veština, sa svojim fokusom na moralnost i dobro u čoveku, može da ide ruku pod ruku sa vojnom jedinicom koja je uvežbana da ubija. Kako to dvoje može da se uklopi?

Postoje specijalne jedinice različitih namena, a veliki cilj svakog moralnog sistema je odbrana otadžbine. U tome nema greha. Oni su ratnici koji moraju da zaštite svoju zemlju. Vrlo važan princip u mojoj jedinici je bio da se napravi što manje štete.

Postoje i drugačije specijalne jedinice; ima onih koje su lude i idu preko svake granice; čvrsti momci vole tako da rade. Ali na sreću ima i drugih sa drugim principima. Specijalci nisu svi zli i na misiji ubijanja. Jedna od omiljenih izreka Mihail Rjabka je: “Nema nevernika u rovovima.” Tokom bitke, momentalno počnete da verujete u Boga, bez obzira na to šta ste bili ranije. To je razlog zašto ljudi koji su učestvovali u vojnoj akciji i kasnije je detaljno analizirali, postaju jači u veri posle analize.

Pored toga, ne stoji pretpostavka da su sve specijalne jedinice u Rusiji radile Sistemu. Tu privilegiju je imala samo manjina.  Većina je u ostalim Specnaz jedinicama vežbala je kikboks, karate, sambo ili rusko rvanje. Retki su trenirali Ruski Sistem.

Možete li nam reći nešto o ulozi Ruske Pravoslavne Crkve u Sistemi?

Sama baza Ruskog Sistema dolazi iz pravoslavnog hrišćanstva. Ovaj stil dolazi iz manastira u Rusiji. U staro vreme, čitava kultura je dolazila iz manastira. Naselja su pravljena na obalama reka ili jezera, postojala je tvrđava a glavna građevina je uvek bila crkva. Ljudi koji su branili tvrđavu bili su kaluđeri, religiozni ljudi, i to je zašto je osnova ratničkog duha u stvari hrišćanstvo.

Ratnici koji su učestvovali u bici su aktivno branili svoju zemlju. Kada bi ostarili, otišli bi da žive u manastir, i postajali učitelji mlađoj generaciji. Eto odakle baza u veri. Ratnici bi se vraćali u manastire da okaju grehe koje su počinili i da nastave da se bore protiv zla na duhovnom nivou kada ostare, kroz molitvu i život pravednika.

Ključni kvalitet koji svako treba da razvije kao osoba i kao ratnik je poniznost. U suprotnom ostali bi bez domovine. Ako ne pokušamo da razvijemo poniznost, ono što razvijamo je gordost, a ona je destruktivna; uništava i vas i svet oko vas.

Objasnite molim vas šta Sistemu čini borilačkom veštinom (martial art) a ne sistemom borenja (fighting system)?

Nije čak ni veština, više je sistem. To je i razlog zašto se tako zove. Iako je sistem često korištena reč u borilačkoj terminologiji, Sistema je mnogo više od podrazumevanog značenja. Ona kombinuje sve nivoe ljudskih sposobnosti i razvija sve naše psihološke sisteme. Razvija respiratorni sistem, cirkulaciju, mišiće, skelet, probavni sistem. Svi sistemi tela se razvijaju na prirodan način, a zatim se to proširuje na razvoj vašeg psihološkog stanja tj. vaše psihe. I na kraju, dovodi vas bliže Bogu, razvija vašu duhovnost. Daje vam snagu i osećaj istine. Eto zato nije samo veština, već čitav sistem. Ruski Sistem je kao život.

Šta smatrate da je vaša odgovornost kao učitelja Sistema?

Odgovornost je stvarno velika, zato što vam ljudi dolaze sa pitanjima. Dolaze zato što traže nešto, ne samo veštinu samoodbrane. Glavna odgovornost je da budete dobra osoba; da budete ponizni, skromni, i da ne pokušavate da impresionirate bilo koga... samo radite na unapređenju sebe; to je najvažnije što možete da uradite za druge. Tek kada učinite pravu stvar za sebe, dostižete pravu istinu i možete je preneti na druge.

Na vašim seminarima često se rade vežbe koje uključuju napad nožem. Zašto se ove smrtonosne tehnike pokazuju civilima koje nikad ranije niste videli?

Kada se to radi mislim da ne predajem ništa agresivno. Sve te tehnike su samo rad. Pokazujem im kako se koristi nož, ali nema ničega zloslutnog u tome. Ne pravim životinjske stavove i surove izraze lica, i nema nikakve agresije. Glavna stvar koja može da bude štetna je stimulisanje ljudi da budu agresivni, nervozni i napeti; tada prave štetu. Ali kada ljudi uče kako da pravilno rade u mirnom okruženju, nema opasnosti.

Znači to uključuje i rad noževima?

Da, nož je samo alat za samoodbranu. Niko neće da ide okolo i seče ljude. To je zarad samoodbrane. Ono što ja radim je da ih opustim, zato što mnogo ljudi postaje nervozno kad je oružje u blizini. Znači sve te vežbe su način da ih relaksiram da postanu komforni u radu sa nožem.

U knjizi “Russian System Guidebook” napisali ste da biti preozbiljan u životu ne pomaže mnogo, već suprotno, kada realna situacija zahteva akciju. Možete li da objasnite zašto?

Biti ozbiljan znači biti odgovoran; preuzeti punu odgovornost za svoje akcije, i ne biti emocionalan. Naše emocije često prikriju pravo stanje, pa ne vidimo sve svoje odgovornosti. To bi jednostavno bio neki oprez da se ne reaguje previše emotivno.

U karate treningu ozbiljan stav tokom treninga takođe znači i čvrst fokus i koncentracija na ono što radite...

Ono što se često dešava je da su ljudi iz karatea vrlo napeti. Mogu da budu fokusirani ali su i napeti, a to je destruktivno. To uništava vašu psihu kao i vaše fizičko telo. Dobar deo udaraca se odbija nazad u vaše telo i uništava vas. Mnogo karate boraca ima oštećene zglobove, pokidane ligamente, iščašena ramena, kolena ili kukove. U Ruskom Sistemu je veliki naglasak na ne izazivanje štete telui; očuvanje stanja mišića, zglobova i tetiva. Svi udarci i pokreti koji se izvode su takvi.

Kako se trenira šesto čulo, i zašto je važno u Sistemi?

Osnova toga je opuštenost tela. Kad su mišići napeti, prave zadršku u protoku informacija, i opada vam svest o okruženju. Kada se opustite, informacije možete absorbovati intuitivno. To je kao kad uhvatite dobru talasnu dužinu kada se relaksirate. Ovo ne znači da treba da budete mlitavi. Ovo znači da je sve mirno i da ste stvarno svesni.

I tada, jednom kada ste to ukačili, molitva je sledeći stadijum. Kada se molite, osećate se ponizno i u vezi sa Bogom. Sve prizemne stvari su kao odsečene od vas; a vi ste dobili “višu” konekciju. Tada vam se otvara mnogo informacija, informacija koje nisu bazirane na sujeti ili kako da budeš zanimljiv ili uspešan. to su prave informacije.

Znači šesto čulo se razvija i kroz relaksaciju i molitvu?

Da, apsolutno. S tim što molitva nije samo ponavljanje određenih reči, zato što tada postaje poput meditacije. Molitva je prava ako ostatak vašeg života prati bibliju. Ona je kontinuirani napor da se rade prave stvari u životu. Tada je molitva stvarno moćna. Ključ molitve je “Gospode pomiluj”, što je osećaj kako ste bez Boga, da ste ništa, i da samo s Bogom možete biti sve. Ovo je individualno, i faktički nije obavezno da ste hrišćanin da bi to praktikovali.

U Sistemi učite ljude da ne gledaju protivnike u oči već malo iznad glave, dok se u većini borilačkih veština uči da se gleda u oči. Zašto je tako?

Često se gledanje u oči tretira kao izazivanje. I stvarno u karateu ili mnogim drugim borilačkim veštinama vi izazivate vašeg protivnika. U Ruskom Sistemu glavni cilj je da ga smirite. U oči ga gledate jedino kada možete da ga pogledom i primirite, da ga kontrolišete i relaksirate očima. Zbog toga se najčešće gleda iznad protivnikovog nivoa očiju. Uz to, ako imate više napadača koji kreću na vas, jasno je da ne možete sve da ih gledate u oči. Tada je efektivnije da gledate malo jer će vam periferni vid biti od veće pomoći.

Često se misli da gledanjem u oči možete da protivniku pročitate misli i predvidite njegove namere. Zar ne mislite da gubite taj kvalitet?
Jedna osoba je mnogo više od samo očiju. Gledanje u oči ili telo je više sportska tehnika. Moj učitelj i ja, mi osećamo osobu kao celinu; nema potrebe da je gledamo u oči. Jednostavno osećamo celinu odmah bez analize i vizuelnih informacija. Pored toga, gledanje u oči je više za takmičarski aspekt: ko će da udari brže, i takve stvari.

Da li postoji neki poseban razlog zašto početnici i napredni učenici svi treniraju zajedno?

Naravno. Nema pojaseva ni rangova. Psiha je primarna, ona je važnija od vaših fizičkih sposobnosti. Često, kada osoba dostigne određeni nivo (crni pojas na primer) ona ima taj prestiž koji mora da očuva. Prethodno se dokazao i sada se plaši da izgubi taj imidž. A na ulici kada mu priđe napadač i iznenada skoči da ga guši, on ne zna da mu je žrtva crni pojas.

Kada sam otvorio školu, na početku. Pokušao sam da predajem što bliže onome što sam radio u vojsci, ali su se ljudi jednostavno plašili. Mnogi nisu ostali. U jednom momentu od 20 ljudi koji su krenuli dvoje su nastavili da treniraju. Za ljude koji se nisu spremali za rat, takav trening je bio preteran. Danas, principi su prilagođeniji svakodnevnom životu.

Koliko su disanje i tehnike disanja važni u Sistemi?

Disanje je život. Ono je osnova svega. Bukvalno, ono je život. Dakle, potrebno je da usavršimo taj resurs što je moguće više. To je razlog zašto se puno vežbi disanja radi na svakom treningu. Sistema je jedini borilački sistem koji ima sve aspekte disanja pokrivene.
Ljude učimo kako da održe ciklus disanja bez obzira na sve, to je jedan veliki cilj. Drugi je da disanje bude “puno”, da ide kroz čitav organizam a ne samo do dna pluća, već kroz celo telo. Ima puno stvari koje možete da izvedete disanjem. Jedan od kolega Mihail Rjabka u Moskvi, pomoću disanja leči ljude čak i od raka u kasnom stadijumu; ljude kojima i zračenja nisu pomogla. Tako teško bolesnim ljudima pomaže disanjem, i rak odlazi u remisiju, na zaprepašćenje doktora.

Da li bi želeli još nešto da dodate ovom razgovoru?

Jedan način da se razume Sistema je da se sagledaju tri nivoa ljudskih sposobnosti. Prvi je fizički. Zamislite dva čoveka koji sparinguju: onaj koji je zdraviji i jači je onaj koji će pobediti čisto na fizičkom nivou. Sledeći nivo je veština (mentalni); onaj ko zna više tehnika i savladao je više načina kretanja je onaj koji će pobediti. Nivo iznad toga je duhovni nivo, nivo razumevanja; onaj ko vidi više je onaj koji će stvarno pobediti. On dolazi sa iskustvom i osvešćenjem u životu. To se obično dešava posle četrdeset ili pedeset godina starosti, ili kasnije. Fizički deo ne mora da bude preovlađujući atribut, ali ako starija osoba ima ispravno razumevanje i duh, čak i vrlo snažna osoba neće moći da je porazi.

Autor: Mark Hemels, urednik Meibukan Magazina. Intervjuisao je Vladimira Vasiljeva 23 maja 2004.
Prevod i adaptacija: Miloš Malić, klub Hrast

 

Primerak Meibukan Magazina iz Septembra 2004 u PDF formatu možete preuzeti ovde.

Sadrži sledeće tekstove o Ruskom Sistemu:

• A brief history of Russian Martial Arts
• Principles of Systema
• Review: The Russian System Guidebook by Vladimir Vasiliev
• Interview with Vladimir Vasiliev

 

---

Add comment