Samoodbrana

 

Pitanje: Da li je Ruski Sistem najbolje rešenje za samoodbranu?

Odgovor: Vežbanje će svakako da vas osposobi da se lakše odbranite. Ipak ciljano za samoodbranu najbolji su namenski kursevi. Za samoodbranu treba trenirati samoodbranu - a ne neku specifičnu veštinu.

Pitanje: Da li je Sistema najbolja za žensku samoodbranu?
Odgovor: Ne znam. Osim namerskih kurseva koji pokrivaju baš tu temu, ne vidim da je bilo koja druga veština bolja. 

Pitanje: Da li je Ruska Borilačka Veština najprimenjivija to jest najupotrebljivija od svih?
Odgovor: Nije! Jeste? Možda!? Da li je za sečenje bolji ravan ili nazubljen nož? Kako koji, kako kome, kako čega.

Svakom čitaocu koji je apsolutno nezadovoljan ovakvim odgovorima želim puno sreće u pronalaženju najbolje na svetu borilačke veštine savršeno primenjive za samoodbranu. Onima koji su se barem malo zapitali nad ovakvim odgovorima preporučujem da se bolje upoznaju sa pojmom samoodbrana i Ruskom Borilačkom Veštinom.

Šta je to samoodbrana

Svakodnevno smo svedoci da se ljudi upisuju na borilačke treninge da bi postali sposobniji da se samo-odbrane. Samim tim, jedno od najčešćih pitanja koje ljudi postavljaju kada se priča o nekoj borilačkoj veštini je: "Da li je dobra za samoodbranu?" Odgovor na to pitanje zavisi od više faktora. Prvi faktor je da li pitanje postavlja vojnik koji će sutra biti u ratu, policajac koji je svakodnevno na terenu, civil mlađi muškarac 185cm/85kg ili devojka koja se kasno uveče pustim krajem grada vraća sa posla.

Hajde prvo da odgovorimo na pitanje "Šta je to samoodbrana"?

Za neku uproštenu definiciju možemo uzeti ovo: "Samoodbrana (ili samo-odbrana) je čin odbrane sebe, svoje imovine ili drugoga od fizičkog ugrožavanja." Krivični zakon Republike Srbije kaže: "Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani. Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad. Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne. (Nužna odbrana, Član 19)."⁵⁾

Koren čitavog problema leži u strahu. Ovo čak i zakon prepoznaje, dozvoljavajući olakšavajuće okolnosti u stanju "prepasti". Strah koji potencijalna žrtva napada ima od povređivanja, silovanja i moguće pogibije je očigledan. Međutim i kod napadača postoji strah. Agresija je derivat straha. To je stanje "jake razdraženosti" koju pominje krivični zakon. Ovu tvrdnju svakako treba malo pojasniti. Zamislite situaciju gde kriminalac želi da otuđi zlatni lanac koji nosite ko vrata.

• Ako spavate, lopov će prići tiho, otkopčati lanac i odneti ga. Nema potrebe za nasiljem.
• Ako ste alkoholisani ili bolesni, može da se pretvara da vam pomaže i da ga vešto ukrade. U krajnjem slučaju će da vas odgurne od sebe i udalji se.
• Ali ako hodate ulicom zdravi pravi, verovatno će se agresivno baciti na vas da strgne lanac i pritom vas skoro sigurno povrediti. Ili će vam agresivnim nastupom pretiti oružjem da sami predate plen.

Otkud kod napadača agresija u trećem slučaju? Iz straha da neće uspeti. Plaši se da ćete ga osujetiti, uhvatiti i predati policiji, povrediti ili čak i ubiti. Sa stanovišta psihoterapije agresija je stanje konstantne neuroze - konstantna potreba da se neko ponizi ili povredi. U pozadini ove potrebe može se nalaziti i stah od poniženja samog agresora (napadača).

Pretvoriti strah kod ugroženog u agresiju i onda raditi sa njom kao platformom za kontru (odbranu) jeste najbrže i najjednostavnije. To je neosporna činjenica. Da li je i najbolje, veliko je pitanje. Mislim da nije! Pogotovo ne za ljude koji treniraju za "svaki slučaj". Ciljano ih programirati za agresivno ponašanje često znači pokretanje svih onih unutrašnjih mehanizama kao i kad su preplašeni, u organizmu se rekreira stres, a to može dalje da odvede u bolest. Ta metodologija je takođe poznata u Sistemi, u vojnoj upotrebi za ubrzanu obuku, kada je "daj šta daš" samo da se povećaju šanse za preživljavanje. Nasilje rađa nasilje a odgovarati agresijom na agresiju vodi u spiralu konflikta⁶⁾. To ne znači odgovor na nasilje ne treba da bude adekvatan, moćan ili terminalan. Upravo suprotno. On samo kad god je to moguće ne treba da bude istovetan. Andrej Gruntovski suštinu tradicionalne Ruske Borilačke Veštine vidi: "U pružanju takvog otpora zlu, koji nije sam po sebi nasilje. Borenje, samo po sebi, nikako ne protivureči hrišćanskoj zapovesti „okreni i drugi obraz“."

Po mom skromnom mišljenju, agresivnost kao pokretač je nepoželjna koliko i paralizujući strah. Ruski Sistem se prema oboma odnosi na isti način.

Sada već i neupućeni čitalac može naslutiti da postoji onoliko tipova samoodbrane koliko ima načina da se izazove strah kod žrtve. Prvenstveno mislim na fizičku i "psihičku" samoodbranu. Fizička može biti naoružana ili goloruka, dok psihička podrazumeva nivo svesti, de-eskalaciju sukoba i bežanje.

Ruski Sistem kao rešenje za samoodbranu

NAJVAŽNIJE: Sistema ne driluje ljude u razvijanje nekih nadprosečnih sposobnosti da bi se odbranili. Uči se kako da se spasete koristeći sposobosti koje već posedujete tako što ćete naučiti da radite sa strahom, procenjujete situaciju, prevaziđete šok, razvijete pokretljivost i slobodno se krećete, steknete osećaj za distancu i pravovremenost. Jednostavno je, KRETANJE JE ODBRANA. Ali ne bilo kakvo kretanje. Nervozno, besno, agresivno ili isprekidano kretanje koje odaje napetost će da isprovocira napad ili natera vašeg napadača da bude oprezan i samim tim opasniji. Prirodan pokret koji je fluidan i neupadljiv je pravo rešenje za krizne situacije. Ili kako kaže Vladimir Vasiljev: "Treba da ste sposobni da se borite onoliko dugo koliko možete da hodate.", a Mihail Rjabko: "Dobar pokret donosi radost".

Kako treniranje Sisteme pomaže čoveku da se ne samo oseća bezbednijim, već da bude pripremljen psihički i fizički? 

Ako jedan sukob posmatramo celovito, on prolazi kroz tri faze:

1) razgovorna;
2) aktivna;
3) borba kao takva.

Istočnjačke borilačke veštine kao i većina modernih sistema, popularno zvanih combatives, skoro uvek tretiraju samo drugu i treću fazu. Pritom treba znati da je sinonim engleske reči za agresivnost aggresivity reč combativeness. I to nije slučajno, zato što u primeni za ratničke (vojne) svrhe, prve faze gotovo i nema. Kod (nas) civila ima, i pritom je vrlo izražena i značajna. U prvoj fazi agresor ističe svoje motive, pretnje posledicama i iako se fizički ništa ne dešava, psihički napad je već počeo i rezultat toga determiniše hoće li početi fizički obračun, žrtva se povinovati ili možda agresor odustati. Aktivna faza je prelaz sa razgovora na fizički obračun. Tokom borbe (faza 3) ishod će zavisiti od veštine, snage i psihološke čvrstine sukobljenih lica.

Ovde posebno treba obratiti pažnju na to da u zavisnosti od dešavanja tokom borbe i krajnjeg ishoda može doći do brisanja razlike između žrtve i agresora i zakonskih posledica po napadnutog. Zato sam mišljenja da za civile, obične ljude, nije samo bitno da se odbrane, već i kako se brane. Još jedna stvar koju 99% borilačkih veština i sportova zanemaruje, je kako ljudi treniraju da se brane, u kom psihičkom i fizičkom stanju su, to jest kolikom stresu ih izlaže svakodnevni trening.

Da ne bude zabune, poređaću po prioritetu:

1. Osposobljavanje - Potreba da se uspešno odbrani;
2. Nedestruktivnost treninga - Potreba da fizički i psihički stres ne razara organizam vežbača;
3. Nužnost odbrane - Potreba da pred očima zakona ne postane agresor;

VAŽNO: Ovakav stav prema agresivnosti u Ruskom Sistemu ne znači da se ne radi oštro, punom brzinom i punom snagom. Poenta je da sa strahom može da se radi na bolji, zdraviji način. Da se ne pretvori u agresiju koja je štetna i za sebe i za drugoga - a da munjevita reakcija, snaga, razorni udarci i preciznost dolaze iz smirenja (odsustva straha), pravilnog disanja, dobre forme i slobodnog biomehanički ispravnog pokreta. Ne-agresivan rad nedovoljno upoznati ističu kao lošu stvar, ali to jednostavno nije tačno. Na realnosti napada se insistira pogotovo kada se rade situacioni treninzi i testiranje naučenog.

Prosečno talentovana i fizički sposobna osoba može da se osposobi za samoodbranu u roku od tri meseca. Opet, ovo ne mogu odgovorno da tvrdim pošto su tri meseca relativan pojam. Za tri meseca treniranja dva puta nedeljno u nekoj prosečnoj trening grupi, ležernim pristupom kakav obično ljudi imaju, u kontekstu "ulična primenjivosti" čovek ne može da uradi mnogo. Tim ritmom tri meseca su dovoljna tek da se vežbač upozna i zaljubi u ovu jedinstvenu veštinu. Sa druge strane, tri meseca svakodnevnih treninga Ruskog Sistema, redovnih i privatnih časova, scenario treninga, gledanja i čitanja instrukcionih materijala, uz dopunske fizičke aktivnosti poput kondicioniranja, plivanja, razgibavanja i istezanja - garantovano će dovesti do napretka takvog čovek sam sebe ne može da prepozna pre i posle. Takvim režimom Sistema sigurno postaje primenjiva za samoodbranu u roku od tri meseca. Ipak, trening podrazumeva još stvari pored samog fizičkog obračuna. Tu su psihološka priprema, odbrana od napada životinja, taktika telohranitelja i čitanje govora tela, razumevanje psihičkih napada i odbrana od njih, kao i učenje novih filozofskih pogleda i korištenja ruskog Zdravstvenog Sistema za oporavak i unapređenje zdravlja. Sve ovo zahteva više vremena, verovatno i čitav život. Na žalost, nema instant rezultata.

Da navedem neke od osobina koji čine Ruski Sistem veštinom efikasnom za samoodbranu¹⁾:

• Osnove se uče brzo jer je baziran na jednostavnim principima.
• Postaćete okretni i gipki, a vaša odbrana biće zasnovana na prirodnom pokretu. Samim tim, lakše ćete ostati nepovređeni.
• Naučićete da pravilno dišete i uklanjate napetost, zbog čega ćete se kretati brže i efekat udarca ili pada će biti mnogo manji - što je takođe važno za samoodbranu.
• Sistema nije sport, nema pravila, uniformi, rituala, pojaseva, nema tehnika, kata i fiksnih stavova.
• Nema kompetitivnosti koja nabija stres zbog mogućeg neuspeha.
• Ne forsira se agresivan nastup, koji se preslikava na tenziju u muskulaturi, kardiovaskularnom sistemu i psihički pritisak.
• Nema ograničenja koliko ljudi učestvuje u borbi, ne ograničava uzraste, polove ili kilaže napadača i žrtvi.
• Nema određene distance odakle počinje borba i jasnih odredbi kada se završila kao u sportu, podrazumeva upotrebu oružja i u napadu i u odbrani - kako hladnog tako i vatrenog.
• Naučićete da brzo osmislite i upotrebite priručno oružje, kao i da koristite ostale napadače i predmete kao prepreke i zaklon.
• U Ruskom Sistemu koji treniraju civili, glavni cilj borca je da protivnika onesposobi sa najmanje gubitaka po sebe ali i za napadača - onesposobi za dalje napade, a ne osakati i onesposobi za ceo život.
• Trenira se da efikasno delujete u bilo kojoj situaciji koja zahteva samoodbranu ili prevenciju agresije.
• Učeći Sistemu, polaznici postaju moćniji i kao borci, ali i kao osobe. Ovo znači da treba istinski da cenite zdravlje a pogotovo život, i svoj i tuđ.
• I u borbi i u životu treba imati svest o drugima i razumevanje za njih.
• Kada je neophodno na protivnika se ide čvrsto i iz sve snage, ali nikada bezosećajno, surovo i nemarno. Na taj način Sistema donosi dobro svetu. Cilj našeg rada je: Transformisati zlo u dobro.
• Sistema ima puno pozitivnih efekata na mlade ljude u razvoju i decu, dok eliminiše potencijalno negativne poput sportskih povreda, opterećenja kičme i zglobova ili psihičkih pritisaka.

 

Samoodbrana za žene

Ženska samoodbrana je problem kome je vrlo važno posvetiti pažnju. Kada znamo američku statistiku da oko 25% devojaka biva seksualno ugroženo pre 18-te godine, i da se u mnogim društvima iz raznih razloga takvi događaji ne prijavljuju ili ne obelodanjuju, jasno je da je taj problem veliki.

Težinu tom problemu dodaje i činjenica što je veliki procenat napada na žene baš seksualne prirode. Običan kriminalac ima na umu plen, i obično se udaljava kada ga se dočepa. Silovatelji imaju drugačiji cilj, obično su psihički poremećene osobe i ne reaguju na isti način kao ostali ljudi.

Redovni treninzi Ruskog Sistema nisu program koji se ciljano bavi ovom temom. Osvrćući se na ratničko i Specnaz nasleđe koje Sistema ima u pedigreu, citiraću Igora Sučevića koji je instruktor samoodbrane za žene: "Treća grupa su razni vojni ili policijski sistemi. Oni propovedaju samoodbranu. Problem je u cilju! Cilj vojnika u ratu je da eliminiše (čitaj ubije) sto više neprijatelja u sto kraćem vremenu. Cilj pripadnika specijalnih jedinica je da tiho ubije protivnika (stražara), da bi izvršio diverziju i sl. Cilj policajca je da interveniše kad se dogodi sukob, da učesnike sukoba neutrališe i privede. To nema nikakve veze sa samoodbranom! Posebno ženskom. Cilj u samoodbrani je zaštititi svoj zivot i stići kući u jednom komadu, ne ubijanje ili privođenje. O zakonskim problemima da i ne govorim, ne možete nekome slomiti vrat (tehnika iz vojnih sistema, pogodna za bojište), zato sto vam je lupio šamar ili vas uštinuo za zadnjicu.". 

I kada uzmem u ozbir da je Sistema koja se radi na redovnim treninzima prilagođena za civilno treniranje, da većina nas nisu službena lica, da uspešno treniraju i žene i da ne odgovara u potpunosti citiranom opisu - ipak se slažem sa Igorom.

Da ponovim još jednom svoje mišljenje sa početka: "Za samoodbranu treba trenirati baš to, samoodbranu." To pogotovo važi za samoodbranu za žene i one koji žele nešto na brzinu. Sa svim svojim specifičnostima, psihičkim implikacijama, razlikama u muskulaturi između žena i muškaraca, specifičnim motivima napadača i njihovim mentalnim stanjem, ženska samoodbrana je tema za sebe.

Na koji način treniranje Ruskog Sistema osobama lepšeg pola može pomoći da budu bezbednije?

• Specifičnosti Sisteme u odnosu na većinu drugih veština omogućavaju da se ženske osobe brzo uklope i odmah krenu da rade, čak i ako im borenje nije bliska tema.
• Ruski Sistem podjednako mogu da treniraju i žene. I to čak uspešnije od mnogih muškaraca.
• Zbog nežnije fizičke građe, žene mnogo lakše prihvataju koncepte neopiranja i uklapanja u pokret. 
• Ženskim osobama je blisko da koriste inerciju protivnika, jer težim od sebe jedino tako mogu da manipulišu.
• Veća pokretljivost zglobova, gipkost i gracioznije kretanje od muškaraca daje ženama prednost u biomehanici koja je važan deo Sistema.

Sistema im zauzvrat nudi slobodu da istraživanjem dođu do najboljih rešenja za različite napade, da nauče da se izbore sa panikom, pravilno padaju, brane se kada su oborene na pod, nadomeste nedostatak snage dobrim kretanjem i senzitivnošću, razviju naviku da vode računa o okruženju u kojem se nalaze, kuda se kreću i slično.

Međutim, u Ruskom Sistemu ima i nekoliko stvari koje su odbojne osobama lepšeg pola:

• Prvo to je "vojni imidž" koji Sistema obično odaje. Iako je se odavno trenira civilno i redovan trening nije za specijalce i paravojske, po navici ljudima je ostalo zgodno da nose vojne pantalone jer su udobne a praktično nepoderive. 
• Drugo, tu je ono famozno udaranje. Jedna od specifičnosti ove veštine su jaki, teški i duboki razorni udarci. Oni nisu samo oružje, već i alat sa kojim radimo na partneru. Pomažemo mu da otkrije "gde u njemu živi strah", dubinski sondiramo njegovo tkivo kao eholokatorom. Za žene se ovaj deo treninga prilagođava. Nema udaranja po grudima. Kod mene u grupi, koleginice su slobodne da udaranje rade u meri u kojoj žele, ili da rade nešto drugo, bilo koje vežbe.
• Treća stvar, muškarci. Da, ovaj problem je moguće opisati samo tom jednom reči. Muškarci ponekad teško prihvataju koleginice kao ravnopravne partnere u treningu. Odnose se prema ženama previše brižno, kao da su nešto što će da se polomi. To za posledicu može imati jednu vrstu nevidljivog ali evidentnog otuđenja, a polaznice najčešće rade jedna sa drugom. Žene koje vežbaju u cilju samoodbrane, treba da vežbaju sa partnerima koji su fizički jači, teži i viši od njih! Muškarci treba da vežbaju sa ženama jer iz njihove okretnosti, gipkosti i napada na osetljive tačke na telu mogu mnogo da nauče!
• Četvrti problem je što u Sistemi nema mnogo žena. Po mom skromnom mišljenju, glavni razlozi za to su što ova veština nije masovna kao mnoge druge. Ruski Sistem ne vežba mnogo ljudi generalno, pa samim tim nema ni mnogo žena. Prva dva gore navedena razloga su takođe faktori odvraćanja.

Kao još jednu manjkavost napomenuo bih da u arsenalu oružja koje se obrađuje na treningu nemamo sprejeve ili lične alarme koji se preporučuju ženama za ličnu zaštitu.

Kao nešto u korist Sisteme, citiraću izjavu naše koleginice iz Sistema kluba Hrast koju je dala tokom snimanja emisije o Sistemi za RTS1: "... smatram da žena treba da zna bar nešto, bar minimalno, da se odbrani. Prosto nije na odmet, eto. Razbila sam neki svoj strah jer sam se izuzetno plašila konflikata i sa ženama i sa muškarcima. To je bilo ranije. Prosto sam nekako sigurnija u sebe i osećam se komfornije... i ako bi me neko napao i ako bi me udario to ne bi bio neki šok za mene."

Da podvučem crtu i izvedem kakav takav zaključak. Vežbanje Ruskog Sistema je generalno dobro za samoodbranu, pogotovo za žene. Ipak, instruktor Ruskog Sistema nije instruktor ženske samoodbrane, a ja pritom nisam ni žensko. Lagao bih da kažem da verujem da imam dobru perspektivu problema ili da tvrdim da je ova veština ultimativno rešenje.

Smatram neodgovornim svakoga ko u marketinške svrhe po svaku cenu reklamira svoju borilačku veštinu ili sport kao najbolje i sigurno rešenje ženske samoodbrane, ukoliko to nije specijalizovan namenski kurs i neko od instruktora nije ženskog pola.

Ako imate bilo kakvih pitanja možete se javiti putem nekog od ovih kontakata.

 

Miloš Malić, instruktor Sisteme

 

---

This article has English and Spanish versions: Self Defense, Women and Systema, Systema y las mujeres

1) Russian Combat Manual, prevod beleški sa Specinstituta, Vladimir Vasiljev
2) Samoodbrana, tekst objavljen na borenje.info, Miloš Malić
3) Psihologija borbe,  Andrej Gruntovski
4) Spisak programa, sportova, veština i sistema koji nisu pogodni za žensku samoodbranu, članak na sajtu iks-d.com, Igor Sučević
5) Krivični Zakonik Republike Srbije, pdf format
6) The conflict helix, Rudolph J. Rummel
7) Veći broj tekstova, instrukcionih materijala i usmenih objašnjenja majstora Ruskog Sistema 

Add comment